Sequel – bolje rešenje u svakom pogledu
Uprkos rastućem interesovanju za Chevrolet Volt, dizajn timovi su se i dalje suočavali sa izazovom eksperimentisanja gorivima budućnosti. Cilj je da automobil ne bude tema rasprava o zaštiti životne sredine, a to se postiže pomoću dizajna koji nije samo predstava, već pravi automobil koji može da se proizvede i proda po dostupnoj ceni. Radi postizanja ovog cilja, Larry Burns, šef globalnog sektora za istraživanje i razvoj, pokrenuo je stvaranje Sequel-a, prvog GM koncept SUV-a sa pogonom na vodonik.
Predstavljen 2005. godine na detroitskom sajmu automobila, Sequel koncept je dokazao da se može proizvesti automobil na vodonik koji će da zadovolji zahteve svakodnevnih vozača.
Unutrašnji dizajn Sequel-a pruža sve što vozač SUV-a može da očekuje, počevši od klime i satelitske navigacije do pogona na sve točkove i sedam sedišta.
Što se tiče spoljašnjeg izgleda, Sequel ne može da se uporedi sa standardnim SUV-om – emisija štetnih materija je nula. Jedina stvar koja izlazi iz Sequel-ovog auspuha je vodena para.
Osvrnuvši se na napredak Sikvelovog koncepta, Larry Burns je rekao : „Sequel je bolji automobili skoro u svakom smislu. Brži, stabilniji, lakši za upravljanje i proizvodnju, a emituje isključivo vodenu paru. On je dokaz za novu generaciju vozila, čija proizvodnja će u budućnosti biti potpuno izvodljiva.“
Sequel na prvi pogled
- Stil karoserije/pogonske grupe: krosover SUV sa pogonom na 4 točka i 5 vrata
- Ukupan opseg: 480 km
- Motor: 1,4l turbo DOHC I-4 VVT (140KS/130kW-est)
- Akumulator: 65kW litijum jonski akumulator velike snage 75kW distribucija visokog napona
- Maksimalna brzina: 160 km/h1
- Vreme za koje dostiže brzinu od 100 km/h: 10 sekundi
Stvaranje Sequel-a
Kod automobila na vodonik, tehnologija poznata pod imenom “ćelije goriva" pretvara vodonik u električnu energiju koja pokreće u potpunosti električni motor.
Kako bi smestili ćeliju goriva bez zauzimanja unutrašnjeg prostora, dizajneri su proizveli « skejtbord šasiju » koja sadrži rezervoare za vodonik, akumulatore i električni motor u prostoru koji se nalazi 28 cm ispod dna vozila.
Pošto ćelije goriva zahtevaju mnogo vazduha za sprečavanje pregrejavanja, prednji i zadnji ventilatori su takođe postali sastavni deo dizajna. Kako bi još više smanjili težinu i poboljšali učinak, dizajneri su upotrbili tehniku električne komande leta koja se koristi i u modernim mlaznim avionima. Ova tehnika zamenjuje uobičajene delove kompjuterski kontrolisanim optičkim vlaknima koja omogućavaju prilagođavanje karakteristika upravljanja i kočenja željama vozača.
